NASTAVNICA IZ ŠAPCA NA TABLI NAPISALA REČ KITA! Nastao HAOS sa đacima, NIJE ĆUTALA: "Volim kad OŠAMARIM PROSTAKLUK"

Na času srpskog jezika mali maturanti su se zbunili i nasmejali kada su naišli na arhaičnu reč "kita" u epskoj pesmi "Ženidba Milića Barjaktara". Vokabular današnje omladine umnogome se razlikuje od ranijih generacija, a još kada se tome dodaju stari izraze narodne epske poezije dolazi se u začarani krug. Jedna profesorka srpskog jezika iz Šapca podelila je svoje iskustvo, i kako je uspela da deci objasni značenje ove reči, iako joj je to oduzelo dobar deo časa.

- U stihovima se nađe i sledeće: "Zlatne kite biju po kopitim" ili "podiže se kita i svatovi" ili "pa mu grize kite za pojasom". U učionici nastaje podgurkivanje i smejuljenje, dozivanje, upiranje prstom u knjigu, a koncentracija se rasprši kao balon od sapunice. I nema nastavnika koji ne sačeka da se bura smiri, pa u atmosferi nabijene neprijatnosti, nastavi sa čitanjem. Ili uradi nešto drugo, ali svakako ne ono čime je zadovoljan ni profesionalno, ni lično - piše ova profesorka, i dodaje:

- Često sam razmišljala o ovim situacijama i nisam nalazila ni jedno smisleno rešenje, sve do nedelje kada se ono spakovalo samo od sebe. Mada, istini za volju, moralo je tu da se poklopi više različitih faktora.

Deci bude neprijatno zbog epske poezije

Ova profesorka je u tekstu objasnila jezičku nedoumicu koju su mali maturanti imali kada su na času radili pesmu "Ženidba Milića Barjaktara".

- U početku sve ide po planu. Znam da će tokom čitanja naići i "oni" stihovi, ali to je već uobičajeno. Idemo dalje. Na kraju pitam decu da li postoji nešto što ne razumeju, neka reč, neki izraz, nešto što ih može ometati u tumačenju pesme. Podiže se samo jedna ruka, ruka dečaka koji često zna da postavi neugodna pitanja. Kaže, nije mu jasan jedan stih -

Na pitanje koji je to stih, odgovorio je "zlatne kite biju po kopitim". Dodatno, nastavnica je pitala da joj objasni šta mu tu tačno nije jasno.

- Pa… nije mi jasno… ništa mi nije jasno… ceo stih - odgovorio je stidljivo učenik.

Ipak, nastavnica je insistirala da joj kaže šta tu tačno nije jasno. Na kraju je učenik uz reči "ma, nema veze" odustao, seo i spustio pogled na knjigu, a drug iz klupe demonstrativno negodovao.

Na tabli napisala reč "kita"

- Sačekala sam par trenutaka, pometena provokacijom, iznervirana šlihtanjem, a onda ustala i na tabli krupnim slovima napisala: kita. Nastao je muk i činilo mi se kako svako može čuti koliko mi srce lupa od straha, ali čik se razlio u nezadrživi inat. Povratka nije bilo. Kažem kako je napisana reč ono što ih golica, ali je baš to zgodno da nešto naučimo o razvoju jezika što je bila naša tema na prethodnim časovima - piše ova nastavnica.

Odaje da je deci objasnila da je ova reč menjala svoje značenje vremenom.

- Prvo je bila vezana za snop, zavežljaj, buket. Pišem i to po tabli, uz primere koji mi padaju na pamet: kita cveća i slično. Zatim se značenje menjalo, pa smo dobili reč za ukras koji liči na buket, danas bismo rekli: resa. To značenje zatičemo u pesmi koju obrađujemo. Od toga su izvedene druge reči za ukrašavanje: kititi, kićanka, kićeni, zakititi. Njih i danas koristimo, bez prizvuka onoga što se danas čuje u reči kita. A taj prizvuk reč je dobila u narodnim govorima zbog sličnosti sa muškim polnim organom. A svi znamo kako on izgleda - podelila je nastavnica iskustvo na času.

Olakšanje na času

Kako dalje navodi nastavnica, primetila je da je deci postalo lakše jer znaju o čemu se radi, i što neće sa časa ni ona ni đaci izaći nedorečeni i osramoćeni provokacijom.

- Ispred mene tajac. Iza mene cela jedna ispisana tabla. I sada se bacam u pobedonosnu logoreju tumačeći polisemičnost reči glava, vezujući i ovo, posle nebrojenih primera, za narečeni organ. Već je skoro kraj časa. Šok i neprijatnost kod dece popuštaju. Kažem im kako ne postoje zabranjene teme. Da bismo o njima pričali, moramo vladati rečima. Jednu od tih tema smo raščlanili, a da nismo upotrebili ni jednu nepristojnu reč. Jer…jezik je čudo. Ima svoju istoriju, svoje uspomene, krivine, padove, rukavce i momente nepristojnosti. Kao život, kao čovek. Moramo ga voleti i poštovati, negovati, upoznavati - napisala je ona, i dodala:

- Znam da će ovu lekciju zapamtiti. Pesma je ostala za naredni čas. Neka. Ovo je bilo važnije. I ljudski, i vaspitno, i stručno. A ja ostajem koji minut u praznoj učionici potpuno isceđena, ali srećna. Volim kada znanjem ošamarim prostakluk. Pakujem stvari, krećem, ali se ipak vratim da izbrišem tablu. Ko zna šta će neko pomisliti ako uđe posle mene.

Bonus video: Renovirana škola u Velikoj Drenovi

(Espreso/zelenaucionica/D.S.)